Новости из ЈУ Музеји и галерије Будве

: ЈУ Музеји и галерије Будве, приредила је низ значајних активности. Између осталог, треба посебно истаћи двије изложбе које су отворене 19. априла и учешће на међународној научној конференцији „Заједничка будућност културне баштине: синергија између баштине, туризма и дигиталне културе“.

Изложба дјела поклоњених Модерној галерији (2015–2017)

У питању је изложба постављена 19. априла у Модерној галерији, која је отворена до 27. априла. Посјетиоци ће имати прилику да погледају 19 ликовних радова – слике, графике, скулптуре – рађених различитим техникама, које су Галерији, односно нашој Установи, поклањали умјетници који су у периоду 2015–2017. у овом простору имали самосталне изложбе. Овом изложбом желимо да ближе упознамо ширу јавност са богатством и репрезентативношћу умјетничког фонда који ова установа посједује, као и да афирмишемо културу поклона и даривања умјетничких дјела, с обзиром на то да су сви аутори који излажу у нашим излагачким просторима у обавези да нам, по реализацији изложбе, један свој рад поклоне. У пратећем каталогу изложбе наведено је да је основни циљ Модерне галерије организовање изложби домаћих и страних ликовних стваралаца, између осталог, и ради формирања галеријског фундуса. Аутори чија су дјела приказана на овој изложби су: Пеђа Ракичевић, Ивица Арандус, Петар Пићан, Саво Павловић, Матз Нордстром, Јелена Ђурашковић, Маја Чакаловић, Балша Калач, Јелена Трајковић, Лука Дедеић, Миле Албијанић, Бојана Поповић, Зоран Петрушић, Михаило Павићевић, Наташа Дрешић, Милија Белић, Ивана Бабић, Младен Суђић и Мирослав Миро Шуковић. Ауторке концепта изложбе су кустоскиње Тања Јоветић, акад. сликарка, и Јелена Ђаконовић, историчарка умјетности.

Изложба „Пејзаж као мотив: из фундуса Галерије ʼМарко Крстов Греговићʼ“

Изложба „Пејзаж као мотив“, постављена је 19. априла у Галерији „Марко Крстов Греговић“ у Спомен дому „Црвена комуна“ у Петровцу и може се погледати до 5. маја. Изложба представља својеврсну тематску поставку са централним мотивом крајолика као таквог, како оног природног, тако и културног пејзажа – виђеног оком умјетника. На њој се могу сагледати сензибилитети аутора и њихово промишљање простора који их окружује, како спољашњег, тако и унутрашњег. Поставку чини двадесет и једно умјетничко дјело различитог формата, рађено различитим техникама (акрилик на платну, уље на платну, акварел, гваш, оловка и туш). На изложби је приказан само дио умјетницких радова из збирки које се чувају у овом Спомен дому, а заступљена су дјела савремених ликовних стваралаца из земље и иностранства (Црна Гора, Србија, Словенија, Италија, Русуја и Велика Британија): Мања Валда, Милош Манчић, Бранимир Минић, Ивана Тиодоровић, Мирослав Јовановић, Стеван Лукетић, Снежана Црноглавац, Бошко Раичевић, Јелена Миловић, Кемал Рамујкић, Сергеј Алдушкин, Маурицо Минарини, Сергеј Алдушкин, Владан Ранђеловић, Бата Михаиловиц, Вернон Џонс, Здравко Мандић, Горажд Челеховски, Драган Тасић, Љубиша Димитријевић и Драган Мијач Бриле. Изложбу су конципирали кустоси мр Драган Мијач Бриле и мр Милијана Истијановић, акад. вајари.

Учешће на међународној научној конференцији „Заједничка будућност културне баштине: синергија између баштине, туризма и дигиталне културе“

На позив Хрватске удруге повјесних градова и њеног предсједника господина Јакова Ветме, директорица ЈУ Музеји и галерије Будве, мр Луција Ђурашковић, историчарка умјетности, и њен колега Душан Медин, археолог и мастер менаџер у култури, у име наше Установе, учествовали су на међународној научној конференцији „Заједничка будућност културне баштине: синергија између баштине, туризма и дигиталне културе“, у хотелу Дубровник Палаце 5* на Лападу, 10. и 11. априла ове године. Конференција је приређена у оквиру Европске годину културне баштине (2018) и представља једну од низа активности Хрватске удруге повјесних градова са којом наша Установа и запослени већ другу годину за редом сарађују управо на оваквим међународним конференцијама, наиме године 2017. присуствовали су раду конференције у Подстрани (Сплит), а 2018. такође у Подстрани, као и у Солину и сада – Дубровнику.

Луција Ђурашковић и Душан Медин, заједно са Добрилом Влаховић, самосталном савјетницом за непокретну културну баштину Министарства културе Црне Горе, одржали су другог дана (11. април) стручно предавање о некрополама античке Будве (хеленистичкој и римској), систему њихове нормативне и институционалне заштите, као и потенцијалу који имају за културну и туристичку валоризацију. Ово предавање било је дио програма обиљежавања јубилеја ЈУ Музеји и галерије Будве – 80 година од открића античких некропола Будве (1938–2018), који се реализује уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва, као и кроз суфинансирање Министарства културе путем Програма заштите и очувања културних добара Црне Горе за 2018. годину (категорија популаризација културне баштине).

Ђурашковић је на презентацији говорила о културној баштини Будве, посебно античким културним слојевима, документованим у материјалним, писаним и усменим изворима. Између осталог, истакла је: „Несумњиво да је културно насљеђе будванске регије у оквиру споменичке баштине Црне Горе веома значајно и разноврсно, што даје довољно елемената за постојање низа студија и публикација са научно-истраживачким префиксом. Међутим, то насљеђе, посебно античко, још увијек није довољно истражено, сабрано и систематизовано, чему би убудуће требало посветити посебну пажњу. Међу најзначајнијим археолошким локалитетима у Будви издвајају се античке некрополе (хеленистичка и римска), смјештене у самом центру данашње Будве, непосредно уз бедеме Старог града“. Даље, говорила је о историјату археолошких истраживања хеленистичке и римске некрополе, од случајних открића крајем 1930-их до сисематских ископавања почетком 1980-их, као и налазима који су тамо пронађени (с посебним освртом на репрезентативније примјерке), а упознала присутне са и музејима у земљи и иностранству у којима су данас похрањени и изложени налази из античке Будве.

Добрила Влаховић се, на овој презентацији, у име Министарства културе, осврнула на нормативну заштиту културних добара у Црној Гори од половине XX вијека наовамо, детаљније приказујући одредбе новог Закона о заштити културних добара (2010), као и сета подзаконских акта који регулишу ову област, те указала на одређене елементе који се директно тичу археолошке баштине. Потом, приказала је новоуспостављени модел институционалне заштите културе баштине у земљи, упознавајуи присутне са ингеренцијама нових институција, посебно у контексту археолошке баштине и будванских некропола, с обзиром на то да је у питању законом заштићена баштина – културно добро. Такође, говорила је и о механизмима подршке Министарства културе кроз годишње програме заштите и очувања културних добара Црне Горе, наглашавајући да је ове године кроз Програм подржан пројекат обиљежавања јубилеја од открића некропола. Влаховић је, заједно са истакнутим иностраним експертима из домена заштите културне баштине, урбанизма, економије, туризма и дигиталних медија, испре Министарства културе, узела учешће и на зајендичкој панел дискусији, која је током трајања конференције приређена.

На самом крају, Душан Медин је представио значајније иницијативе и пројекте везене за античку баштину Будве које је наша Установа реализовала током 2017. године, као и оне чија је реализација у плану у 2018. години. Посебно се осврнуо на програм обиљежавања јубилеја 80 година открића античких некропола, чија ће централна прослава бити приређена у новембру, око Дана општине Будва. Медин је, такође, истакао да је главни циљ презентације да се укаже на вишеструки значај античких некропола Будве, које, осим донекле већ препознатих културно-историјских и научних вриједности, посједују и економски потенцијал, још увијек недовољно валоризован, те понудио одређене смјернице у циљу боље видљивости, промоције, интерпретације и заштите, у складу са савременим тековинама и сазнањима.

У прилогу се налазе фотографије са конференције „Заједничка будућност културне баштине: синергија између баштине, туризма и дигиталне културе“ (фото: Хрватска удруга повјесних градова).