Представа "Јулије Цезар" 14. јула у 21.00 у Вјештици

У четвртак, 14. јула, наставља се драмски програм фестивала извођењем прошлогодишње копродукције „Града театра“, Шекспировог „Јулија Цезара“ у режији Кокана Младеновића. Представа ће бити изведена на сцени у Вјештици, са почетком у 21 час. ЈУ „Град театар“ представу ради у копродукцији са Центром за културу из Свилајнца и Народним позориштем Сомбор.

„Јулија Цезара“, историјску драму написану највјероватније 1599. године, већ смо имали прилику да гледамо на „Граду театру“ 1987. године током Шекспир феста, који је био и увид у фестивалску причу, која траје ево 29 година. Током сваке од ових година „Град театар“ је имао на свом репертоару и дјела једног од највећих свјетских драмских писаца, што у гостујућем дијелу програма, што у продукцијској дјелатности. Након великих фестивалских копродукција, Магбета, Троила и Кресиде, Сна љетње ноћи, Буре, Хамлета, Отела, осталих дјела инспирисаних Шекспиром, многобројних гостовања, и ове године смо препознали значај бављења драмским насљеђем једног од највећих свјетских драмских писаца. Уз то, подсјетићемо се да се ове године обиљежава и 400-годишњица од Шекспирове смрти, чиме се и „Град театар“ придружује програмима свих свјетских позоришта.

О свом читању овог комада редитељ Младеновић каже: „Трагедија ’Јулије Цезар’ један је од најзначајнијих комада у историји драмске литературе, а њен основни мотив – револуција и политички преврат, који се, на крају, компромитују у сопственој немоћи, обесмишљавајући тако феномен истинске демократије, нису, на жалост, изгубили на својој актуелности од времена настанка овог комада, па до данас. Пишући о убиству Јулија Цезара у римском сенату, 44. године п.н.е, Шекспир, у ствари, исписује тужну причу о краху племенитих револуционарних хтења, која се, у судару са личним интересима, властољубивошћу и похлепом самих револуционара, претварају у своју накарадну супротност. Јунаци античког Рима, постају, петнаест векова касније, Шекспирови савременици, уроњени у сплетке и завере елизабетанског двора, али и савременици нашег историјског тренутка у коме је могуће последње деценије наше актуелне историје посматрати кроз призму ликова и односа ’Јулија Цезара’. Хоћемо ли и након ове представе веровати у револуцију, или ћемо схватити да је реч тек о пукој замени друштвених елита? Хоће ли нам постати јасно да једни те исти људи, били они у изобилној позицији власти, или у лагодној позицији опозиције, управљају нашим животима последњих двадесетак година, смењујући се на лествици власти, и идући горе-доле, као на каквом паланачком каруселу. Хоће ли нам изнова продати велике речи, држати запаљиве говоре и нахушкати нас на још једну побуну на чијем ће крају „борба за опште добро“ прерасти у њихову личну корист? Можемо ли да престанемо да верујемо у демократију ако нам се она руга у лице? Можемо ли да трпимо аутократску власт само зато што знамо да ће једног узурпатора заменити други? Можемо ли да пристанемо на друштва у којима живимо, ако знамо да су заснована на лажи? Можемо ли да се боримо против лажи, ако више ни сами не знамо шта је истина?“

Кокан Младеновић је рођен у Нишу 1970. Завршио Средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић-Курић. Дипломирао на Катедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду 1993. у класи Мирослава Беловића и Николе Јевтића. Избор режија: Шекспир, Буњуел, Милер, Хамлет; Хармс, Случајеви; Тирсо де Молина Севиљски заводник и камени гост, Бомарше Фигарова женидба, Александар Поповић Развојни пут Боре Шнајдера, Мрешћење шарана, Аристофан, Маричић, Младеновић Лизистрата, Мир, Велимир Лукић Афера недужне Анабеле, Вида Огњеновић Како засмејати господара, Је л ибило кнежеве вечере, Агота Криштоф Велика свеска, Душан Ковачевић Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Сабирни центар, Слободан Селенић Ружење народа у два дела, Хенрик Ибзен Пер Гинт, Шекспир Богојављенска ноћ, Сан летње ноћи, Укроћена горопад, Љубомир Симовић Путујуће позориште Шопаловић, Горан Петровић, Кокан Младеновић Опсада цркве Светог Спаса, Горан Стефановски Баханалије, Михаил Булгаков, К. Младеновић Мајстор и Марагарита, Мирјана Новаковић, К. Младеновић Страх и његов слуга, Горан Петровић: Скела, Џ. Ј. Толкин, К. Младеновић Хобит, Џ. М. Бари, М. Стојановић: Петар Пан, Енда Волш Диско пигс, Фоси, Еб, Кендер: Чикаго, Слободан Вујановић Последња смрт Френкија Сузице, Миливоје Младеновић Баш Челик, Маја Пелевић Ја или неко други, Маја Пелевић Скочидјевојка, Марин Држић Дундо Мароје, Младеновић, К. Збогом СФРЈ, Радо/Рагни Коса, Сремац Зона Замфирова, Бомарше,К. Младеновић, Дјармати, Opera ултима, Есхил, Оковани Прометеј, Александар Дима, Три мускетара, Сервантес, Дон Кихот, Нушић, ДР, Ларс фон Трир, Догвил, К.Младеновић/К.Голи, Просјачка Opera, на тему Џона Геја... Са успјехом је режирао у позориштима Србије, Словеније, Мађарске, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. На „Граду театру“ већ је радио једну режију, представу „Скочиђевојка“ по мотивима Љубишине приче а по тексту Маје Пелевић, а публика је била у прилици да прати и циклус његових представа. Био је умјетнички директор позоришта ”Дадов”, стални редитељ и ујметнички директор Народног позоришта у Сомбору, директор драме Народног позоришта у Београду и управник позоришта Атеље 212 у Београду. За свој рад, добио је награду “Бојан Ступица”, као и многе друге значајне награде, међу којима су: три Стеријине награде, награда „Бора Михајловић“, награда Ардалион фестивала у Ужицу, гранд приx за режију на Медјународном позоришном фестивалу у Будимпешти, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини, четири награде Јоаким Вујић, три награде на Војвођанским сусретима позоришта, три награде на Фестивалу класике у Вршцу, двије награде на Фестивалу позоришних праизведби у Параћину, награда за режију фестивала у Котору , златна плакета „Мокрањчевих дана“ у Неготину и златна плакета „Дана Зорана Радмиловића“ у Зајечару, као и многа друга еснафска признања и годишње награде позоришта у којима је режирао.

Младеновић је урадио и адаптацију и драматургију, костимографију је урадила Татјана Радишић, сценографију Марија Калабић, а музику Ирена Поповић. Улогу Брута у представи игра Сергеј Трифуновић, Марка Антонија и Јулија Цезара Саша Торлаковић, Касија Бранислав Трифуновић, Октавија и Каска Марко Марковић, а Порцију и Калпурнију Јелена Минић.

Представа је у претходној години награђена на бројним фестивалима, а за представу се и даље широм региона тражи карта више.

Представа је на репертоару 30. фестивала и 15. јула.

Превоз за Вјештицу је обезбијеђен (21 час са полукружног тока у Будви).